Važni sporazumi

 

  • Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Mađarske o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze i dohodak i na imovinu i Sporazum o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja (2001);
  • Sporazum između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i vlade Republike Mađarske o vraćanju i prihvatanju lica koja nelegalno borave na teritoriji dveju država sa protokolom za izvršavanje (07.11.2001.);
  • Sporazum između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Mađarske o zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala (19.11.2001.).
  • Sporazum o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Mađarske (01.07.2002.).
  • Sporazum između SCG i Republike Mađarske o zaštiti mađarske nacionalne manjine koja živi u SCG i srpske manjine koja živi u Republici Mađarskoj (21.10.2003.)      
  • Sporazum između SCG i Republike Mađarske u oblasti nauke i tehnologije (29.03.2005.)
  • Sporazum o ekonomskoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i vlade Republike Mađarske (26.05.2005.)
  • Osnivanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju, maj 2006.
  • Sporazum između saveta ministara Srbije i Crne Gore i vlade Republike Mađarske o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, omladine i sporta (13.03.2006.)
  • Ugovor između Republike Srbije i Republike Mađarske  o saradnji organa za suzbijanje kriminala, u sprečavanju prekograničnog kriminala i u borbi protiv organizovanog kriminala  (06.03.2009.)
  • Sporazum između vlade Republike Srbije i vlade Republike Mađarske o međunarodnom kombinovanom transportu robe i logističkim uslugama (12.10.2009.)
  • Sporazum o saradnji između Ministarstva državne uprave i pravde Republike Mađarske i Civilnog udruženja Concordia Minoritas Hungaricae (19.01.2011.)
  • Sporazum između vlade Republike Srbije i vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju (24.01.2012.)
  • Sporazum između vlade Republike Srbije i vlade Mađarske o saradnji i uzajamnoj pomoći u slučaju katastrofa (17.10.2013.) 
  • Sporazum između Republike Srbije i Mađarske o socijalnoj sigurnosti (29.11.2013.)
  • Tokom druge zajedničke sednice dveju vlada 01.07.2015. godine u Budimpešti, potpisani su sledeći sporazumi:
  • Izmena Memoranduma o razumevanju između vlade Republike Srbije i vlade Republike Mađarske o unapređenju integracije Srbije u EU od 2010,
  • Memorandum o razumevanju i unapređenoj saradnji između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova i trgovine Mađarske,
  • Izjava o namerama o sveobuhvatnom razvoju infrastrukturnih veza između Republike Srbije i  Mađarske,
  • Program saradnje u oblasti obrazovanja, nauke i kulture između vlade Republike Srbije i vlade Mađarske.  

Sporazumi potpisani na zajedničkoj sednici vlada Mađarske i Srbije u Nišu, održanoj 20. i 21. novembra 2016. godine:

  • aneks memoranduma o razumevanju o stručnoj pomoći za 2016-2017. godinu za pregovore o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji,
  • Sporazum o plovidbi rekom Tisom.

Na zajedničkoj sednici vlada Srbije i Mađarske održane u Budimpešti 9. februara 2018. godine potpisani su sledeći sporazumi:  

  • Dopuna Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju
  • Okvirni sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata između vlade Srbije i vlade Mađarske
  • Memorandum o razumevanju (MoU) u oblasti zaštite potrošača i tržišnog nadzora
  • Plan rada Programa prosvetne, kulturne i naučne saradnje za 2018-2020 godinu
  • Pismo o namerama o poljoprivredno-prerađivačkoj saradnji između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede Mađarske
  • Memorandum o saradnji u oblasti zapošljavanja između Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije i Ministarstva za nacionalnu ekonomiju Mađarske
  • Godišnji plan rada za 2018. godinu, koji predstavlja aneks Memoranduma o razumevanju između vlada Srbije i Mađarske o stručnoj pomoći za pregovore o pristupanju Srbije EU
  • Memorandum o razumevanju između Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane Mađarske o saradnji u oblasti izrade vojnih mapa i razmene materijala i podataka za potrebe izrade vojnih mapa
  • Sporazum o saradnji između Ministarstva finansija Republike Srbije - Uprava za trezor i Mađarskog državnog trezora

Opšte informacije o Srbiji

  • Glavni grad: Beograd
  • Površina: 77474 km2
  • Stanovništvo: 7,1 miliona
  • Zvanična valuta: srpski dinar (RSD)
  • Zvanični jezik: srpski

 

Diplomatsko-konzularna predstavištva Mađarske u Srbiji:

  • Beograd- ambasada
  • Subotica- generalni konzulat

 

Naši politički odnosi

 

Za Mađarsku u pogledu susedske, nacionalne i bezbednosne politike Srbija je veoma značajna. U proteklom periodu u bilateralnim odnosima među najvažnijim događajima nalazi se pokretanje i ishod procesa istorijskog pomirenja dve zemlje, koji je zaokružen posetom Janoša Adera, predsednika Mađarske Srbiji, 25-26. juna 2013. Mađarska diplomatija je radi zaštite interesa Mađara u Vojvodini, a imajući u vidu mogućnost veta na EU-integracije Srbije, u jesen 2011. postigla da se diskriminativni elementi zakona o restituciji za Mađare u Srbiji prevaziđu izmenama zakona o rehabilitaciji koje je Skupština usvojila. Od donošenja tog zadovoljavajućeg rešenja dosledno podržavamo ulazak i proces integracije Srbije u EU. U procesu pridruživanja mi sa posebnom pažnjom pristupamo oblastima od ključnog značaja za kvalitet života i budućnost mađarske manjine u Vojvodini. Posebno se zalažemo za prekograničnu saradnju u oblasti saobraćaja i infrastrukture, kao i za proširenje u oblasti privrede na teritoriji Vojvodine. Zahvaljujući obostranim naporima mađarsko-srpski odnosi su proteklih godina prošli kroz kvalitativnu promenu, a to potvrđuje i intenzitet dijaloga na najvišem i na ekspertskom nivou.  Nastojimo da kontinuirano širimo bilateralnu saradnju. Mađarsko-srpska saradnja obuhvata sve segmente državne strukture. Održavaju se neposredni kontakti i među resornim ministarstvima.

Mađarsko-srpskim ekonomskim odnosima okvir daje Mešovita ekonomska komisija koja se organizuje na godišnjem nivou. Zajednička je namera učvršćivanje odnosa i zajedničko interesovanje na polju ekonomskih, energetskih i infrastrukturnih ulaganja.

Mađarska, pružanjem stručne podrške, pomaže Srbiji na putu pridruživanja Evropskoj uniji: trenutno više eksperata pomaže u radu srpske vlade.   

 

EKONOMSKI I TRGOVINSKI ODNOSI

EKONOMSKA KANCELARIJA:

Adresa: Beograd, Braničevska 13 II sprat (Obavezno najaviti dolazak!)

Telefon: (+381-11) 344-7046

Faks: (+381-11) 344-71-69 

Imejl adresa:

 

Važnije spoljnotrgovinske informacije tehničkog karaktera:

Spoljnotrgovinsko poslovanje:

U Srbiji je za uvoz određene vrste robe obavezno pribaljanje isprave za uvoz: vojne i policijske opreme, oružja i municije, antičkih predmeta, likovnih predmeta, plemenitih metala, otpada, droge i narkotika, te supstanci štetnih za ozonski omotač. Ne postoji dozvola za uvoz opasnog otpada. Dozvole izdaju nadležna ministarstva, npr.: za lekove i medicinska pomagala dozvolu izdaja Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Za pojedinu robu se korite uvozne kvote kako bi se zaštitilo domaće tržište. Što se tiče uvoza prehrambenih, kao i pojedinih poljoprivrednih proizvoda i stoke, roba podleže fitosanitarnoj, odnosno veterinarsko-sanitarnoj kontroli. Ove kontrole traju dugo i troškovi su visoki. Sredstva za zaštitu biljaka, sredstva za prihranjivanje, kao i veštačko đubrivo takođe podležu fitosanitarnoj kontroli, za koju je nadležna Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Uvoz ostalih hemikalija (npr.: sredstvo za šišćenje, prašak za pranje veša) takođe podleže pribavljanju dozvole, što je u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije. Za kontrolu kozmetičkih proizvoda nadležno je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.

Carinski propisi i tarife dostupne su u elektronskoj bazi: spoljnotrgovinski propisi između Mađarske i Srbije određuju se odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju potpisanog između Srbije i Evropske unije. Zahvaljujući tome, najveći broj proizvoda oslobođen je carine ili se primenjuje veoma niska carinska tarifa. U izuzetke spadaju oni proizvodi za koje, u cilju zaštite domaćih proizvođača, carinske vlasti na predlog resornog ministarstva određuju dodatne carinske dažbine. Aktuelne carinske propise, iznos carine, kao i međunarodne trgovinske sporazume potpisane sa Srbijom možete pronaći na sajtu Uprave carine Ministarstva finansija Republike Srbije:  .

Srbija sa sledećim zemljama ima poptisan ugovor o slobodnoj trgovini: Rusija, Belorusija, Kazahstan, zemlje CEFTA (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Moldavija i Kosovo), EFTA (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska), Turska.

Nacionalni propisi, dozvole za stavljanje u promet:

Srbija je po ugledu na sistem standardizacije koji se primenjivao u bivšoj Jugoslaviji obrazovala svoj sistem. Zakon o standardizaciji usvojen 1996. godine, kao i izmene zakona iz 2003. i 2009. godine usaglašene su sa sistemom standardizacije u Evropskoj uniji. Za usvajanje novih standarda, testiranje i izdavanje uverenja nadležan je Institut za standardizaciju Srbije (ISS) 

Ranije je bila obavezna kontrola proizvoda koji sadrže oznaku CE. Srbija je potpisala sporazum EA-MLA na osnovu kojeg, osim za pojedine kategorije, nije potrebno izvršiti kontrolu proizvoda na kojima se nalazi ova oznaka. Sama oznaka CE nije dovoljna za stavljanje u promet proizvoda u Srbiji, već je preko akreditovane agencije za kontrolu kvaliteta neophodno pribaviti stručno mišljenje, kao i potvrdu da je ocena proizvoda dobijena prema standardima za kvalitet u EU odgovarajuća i prema propisanim standardima u Srbiji. Pored oznake CE neophodno je staviti i srpski znak usaglašenosti.   

Eksport vina u Srbiju otežavaju odredbe Zakona o vinu iz 2013. godine, prema kojima je i pored  postojanja oznake LOT (serijski broj) i dalje potrebno izvršiti uzorkovanje (čak i ako je predmet kontrole uzorak vina iz iste godine proizvodnje).

Uvoz lekova u Srbiju takođe je jedan složeniji problem. Potrebno je izvršiti kontrolu kvaliteta leka prilikom uvoza. Postupak kontrole kvaliteta leka traje otprilike 2 meseca, a dalje kontrole po još mesec dana.

Način plaćanja, odnosno predlog za navedeno:

Za plaćanje u međunarodnoj trgovini karakteristično je pretežno plaćanje novcem u gotovini ili preko bankovnog računa.Veći uvoznici uglavnom traže da rokovi izmirenja obaveza budu kraći i to otprilike dva do tri meseca. Prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji robe potrebno je precizirati ove rokove. Izmirenje obaveza može se izvršiti i instrumentima plaćanja u međunarodnom  platnom prometu, npr.: dokumentarni inkaso, ček ili kreditno pismo.

Pojavljivanje na tržištu, kanalisanje robe

Mađarske firme koje posluju na srpskom tržištu mogu se u cilju uspostavljanja saradnje sa  srpskim firmama obratiti Ekonomskoj kancelariji Ambasade Mađarske u Beogradu, odnosno Mađarsko-srpskoj trgovinskoj i industrijskoj komori (www.mszkik.hu) koja posluje pod okriljem Mađarske trgovinske i industrijske komore. Mađarska nacionalna trgovačka kuća z.a.d. (www.tradehouse.hu) takođe nastoji da proizvode mađarskih preduzetnika plasira na novo tržište. MNTK, preko trgovačkih kuća u inostranstvu vrši procenu zahteva preduzetnika i pruža pomoć u pronalaženju poslovnih partnera. U Srbiji trenutno na dva mesta posluje predstavništvo Trgovačke kuće: u Novom Sadu i Subotici.

Transport, pravilnik o načinu specijalnog pakovanja i etiketiranja, transportna preduzeća:  

U Srbiji način transporta zavisi od karaktera robe, ali se najčešće radi o drumskom i željezničkom saobraćaju, kao i o rečnom (Dunav). Predlog mađarskim izvoznicima je da odaberu domaću (srpsku) transportu firmu ili mađarsku transportu firmu koja ima iskustva sa Srbijom, npr.: TNT Trasnport (Subotica), Pansped (Novi Sad, www.pansped.rs), Cargo-Partner (Novi Sad, www.cargo-partner.com), Lagermax (Beograd, www.lagermax-aed.rs), Jugosped (Beograd, www.jugosped.co.rs), Milsped (Beograd, www.milsped.com).

Saveti u vezi sa sklapanjem ugovora (npr.: primenjeno pravo): pre porudžbine i pre izmirenja obaveza potrebno je usaglasiti se o sledećem: o paritetu u transportu (FOB- često korišćen paritet), o načinu plaćanja (ako kupac traži odloženo plaćanje, potrebno je precizirati broj dana), o garanciji (Rok važenja garancije? Da li se garancija odnosi i na zamenu? Ko snosi troškove vraćanja oštećene robe? itd.). U Srbiji se vrednost i protivvrednost robe najčešće izražava u evrima, primenom valutne klauzule, s tim što se plaćanje vrši u srpskim dinarima, prema srednjem kursu NBS, na dan plaćanja. Plaćanje između srpskih pravnih lica može da se obavlja isključivo u dinarima. Ukoliko mađarski preduzetnik nema dovoljno iskustva u oblasti spoljne trgovine, savetuje se da unajmi domaću/srpsku špeditersku firmu i/ili unajmi advokata.

Mogućnost finansiranja/finansiranje iz državnog budžeta (u Srbiji se mogu primeniti finansijske konstrukcije Eksim banke): zadatak Razvojne agencija Srbije (http://ras.gov.rs) je da preko podrške u obliku podsticaja za investiranje pomaže inostranim ulagačima u Srbiji i da obezbedi aktuelne informacije o potencijalnim mogućnostima ulaganja. 

EKSIM BANKA u pogledu Srbije raspolaže gornjim limitom u iznosu od 61,53 miliona  evra. EKSIM BANKA  je u februaru 2016. godine otvorila svoje predstavništvo u Beogradu.

Visina poreza, poreske povlastice: stopa PDV-a iznosi 20% (na većinu proizvoda i usluga), 10% (npr.: na dnevnu štampu i osnovne namirnice); stopa poreza na kamatu i dividende 20%; na lični dohodak 10% na iznos koji nije viši od šest prosečnih godišnjih zarada, na iznos koji je viši od šest prosečnih godišnjih zarada, primenjuje se poreska stopa od 15%, stopa poreza na dobit preduzeća iznosi 15%, porez na imovinu (porez na nekretnine) – Poreski subjekti po koji se oporezuju na osnovu Zakonu o računovodstvu max. 4%, poreski subjekti koji se ne oporezuju po zakonu o računovodstvu max. 0,3%-2% (progresivno), Doprinosi-doprinos za penziono osiguranje: 14%, doprinos zdravstveno osiguranje: 5,5%, doprinosi za osiguranje u slučaju nezaposlenosti: 0,75% (plaćaju i zaposleni i poslodavac i tako doprinosi iznose ukupno 40,5%). Više informacija o olakšicama na poreze i doprinose možete pronaći na sajtu Razvojne agencije Srbije (http://ras.gov.rs) ili na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs).

Privatizacija i akvizicije, grinfild investicije, mogućnost mađarskih preduzeća da učestvuju u javnim nabavkama u Srbiji: o preduzećima za privatizaciju se možete informisati na sajtu Ministarstva privrede Republike Srbije (www.privreda.gov.rs/privatizacija)

O grinfild investicijama, dobavljačima u Srbiju, o ulaganjima koja se finansiraju iz budžeta, kao i o okruženju preduzeća možete se informisati na sajtu Razvojne agencije Srbije (http://ras.gov.rs)

O aktuelnim javnim nabavkama možete se informisati na sledećem sajtu: (http://portal.ujn.gov.rs)

Osnivanje preduzeća:

Postupak osnivanja preduzeća je prethodnih godina skraćen sa 51 dan na 3 dana. Registracija privrednih subjekata vrši se u Agenciji za privredne registre (www.apr.gov.rs) 

Značajne manifestacija za pronalaženje tržište, privredna dešavanja:

Učešće mađarskih preduzeća na sajmovima u Srbiji u organizaciji je Mađarske nacionalne trgovačke kuće z.a.d. Iz mađarskog ugla veoma je značajan novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam i sajam prehrambenih proizvoda, kao i Međunarodni i regionalni sajam privrede koji se održava u Subotici.

Dva najveća centra sajamskih manifestacija Srbije su Beograd (www.sajam.co.rs) i Novi Sad (www.sajam.net)

Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora (www.mszkik.hu) redovno organizuje Mađarski stručni dan na značajnijim sajmovima u Srbiji, spojen sa B2B susretima. 

Mađarsko-srpska mešovita ekonomska komisija koja se organizuje na godišnjem nivou na marginama svog zasedanja organizuje i poslovni forum za zainteresovana preduzeća, a sledeći se planira za jesen 2018. god. u Budimpešti.

Značajni sajmovi u 2018. godini:

40. Međunarodni sajam turizma, Beograd                            (22-25. 02. 2018.)

44. Međunarodni sajam građevinarstva, Beograd                 (18-21.04.2018, www.seebbe.com)

62. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, Beograd  (21-25.04.2018, www.beogradskisajamtehnike.rs)

85. Međunarodni poljoprivredni sajam, Novi Sad                (15-21.05.2018, www.sajam.net)

10. Međunarodni i regionalni sajam privrede, Subotica       (jun 2018, www.susajam.rs)

 

Podrška Mađarske u programu ekonomskog osnaživanja Vojvodine:

Vlada Mađarske je 18. novembra 2018. godine najavila da planira donaciju u iznosu od 50 milijardi forinti petogodišnjem programu ekonomskog osnaživa SVM-a. Veći deo podrške se odnosi na program kreditiranja u iznosu od 30 milijardi forinti, dok ostatak od 20 milijardi čine bespovratna sredstva iz budžeta. Cilj ovog programa jeste razvoj poljoprivrede i turizma u Vojvodini, kao i malih i srednjih preduzeća, čime bi se omogućilo i otvaranje novih radnih mesta, formirao bi se krug dobavljača, što bi indirektno uticalo i na zaustavljanje napuštanja zemlje. Program je u skladu sa idejom o razvoju koja postoji kako u Srbiji i Vojvodini, tako i u Mađarskoj.

O programu i o uslovima konkursa možete se informisati putem sledećeg sajta: http://www.prosperitati.rs

 

***

 

KULTURNI ODNOSI

Mađarski kulturni institut u Beogradu otvorili su zajedno premijer Mađarske Viktor Orban i predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić 01. jula 2014. godine. Ova institucija će do potpisivanja sporazuma o kulturnoj saradnji funkcionisati u okviru Ambasade Mađarske u Beogradu.

ODELJENJE ZA KULTURU AMBASADE MAĐARSKE

Collegium Hungaricum Beograd

Adresa: 11000 Beograd, Gračanička 14

Imejl adresa: 

O kulturnim dešavanjima možete se informisati na našoj Fejsbuk stranici:

 

***

 

TURIZAM

Mađarska
itthon  
hungarytourism 
gotohungary 

Srbija


KORSINI LINKOVI
§ Republika Srbija

§ Autonomna Pokrajina Vojvodina

§ Mađarska